O motivaciji
Zašto neko uči strani jezik?
Pitanje je veoma jasno, ali odgovor se može razgranati u brojne specifične slučajeve pojedinaca i motivacije.
Smatra se da je motivacija koju učenik donosi u razred najjači pojedinačni faktor koji obećava uspeh.
Motivacija je unutrašnji poriv, nešto što učenika vuče ka cilju a osobe koje uče jezike postavljaju sebi najrazličitije ciljeve.
Razlikujemo kratkotrajne i dugotrajne ciljeve. Dugotrajni ciljevi pretpostavljaju neki cilj koji će se ostvariti u daljoj budućnosti kao na primer, da se dobije bolji posao, ili da se postigne komunikacija na ciljnom jeziku.
Kratkotrajni ciljevi pretpostavljaju neke neposredne ciljeve, prepreke koje treba prevazići, kao na primer da se položi neki ispit.
Smatra se da najviše uspeha u učenju jezika imaju osobe sa jakom motivacijom i sa dugotrajnim ciljevima!!!
Tokom kurseva jezika najčešće se srećemo sa polaznicima kod kojih su prisutna sledeća dva tipa motivacije:
Integrativna motivacija – ona koja se javlja kod učenika koje privlači kultura ciljnog jezika. Pod jakim uticajem ove motivacije učenici žele da se i sami integrišu u kulturu zajednice ciljnog jezika.
Instrumentalna motivacija – vezana je za konkretnu upotrebu jezika kao lingvističkog instrumenta. Smatra se da savladavanje ovih motivacija dovodi do postizanja ciljeva kao što su promena posla, poboljšanje statusa ili pozicije na poslu ili u društvu. Jezik je u ovom slučaju instrument u postizanju takvog cilja.
(Preuzeto i adaptirano iz nastavnih materijala za predmet Strategije i tehnike nastave italijanskog jezika, prof.dr Julijana Vučo)
